You are here

ДИДС 2019: Све на клик до 2030. године?

06. 03. 2019.

О брзини и перспективи дигитализације, бројним предностима, али и изазовима које процеси дигиталне трансформације стављају пред предузећа и појединце, разговарало се током конференције ДИДС 2019.

Јубиларни „Дан интернет домена Србије“ (ДИДС) одржан је по десети пут 5. марта у сали београдског хотела „Метропол Палас“, у организацији Фондације „Регистар националног интернет домена Србије“ (РНИДС). Скоро 350 посетилаца на лицу места и заинтересовани који су пратили интернет пренос Конференције, информисало се о различитим аспектима процеса који мењају наше животе, доколицу и пословање, а које подразумева појам дигиталне трансформације.

Десети ДИДС свечано је отворио Владимир Манић, директор РНИДС-а. „Дигитална трансформација је постала неодвојиви део наше свакодневице. Присутна је у пословању, у приватном и државном сектору, а интернет је један од кључних фактора те трансформације. Наша Фондација је свесна значаја дигиталне трансформације па се зато и јубиларни ДИДС бави управо овом темом.“

Током првог блока, „Трансформација државних сервиса“, разматрана је могућности да у догледно време послове који подразумевају чекање на шалтерима и обимну штампану документацију обавимо онлајн. Да ли је 2030. година реалан рок?

„Централни регистар становништва је нешто на чему се тренутно ради и изузетно је важно средити га. Регистар ће бити полазна тачка, а касније ћемо и друге државне установе повезивати“, истакла је Светлана Јовановић, виша саветница при Кабинету председнице Владе.

Важно је да се промени не само начин пружања услуге, већ и понашања корисника. „На порталу е-Управа већ годину дана постоји могућност да само једним кликом затражите да вас држава обавести када вам нешто од докумената истиче. До сада је свега 155 људи то и затражило“, рекао је Душко Сивчевић, помоћник начелника у Сектору за аналитику, телекомуникационе и информационе технологије Министарства унутрашњих послова.

„Ми данас имамо електронску документацију коју касније иштампамо, како би она била заведена, печатирана, итд. Ако говоримо о томе где се видимо 2030. године, када је интернет и дигитална трансформација у питању, трансформација се можда догоди и раније, али је потребан континуитет у раду који постоји сада“, рекао је Слободан Марковић, технички саветник за дигиталну управу, UNDP.

Дигитална трансформација у привреди и безбедност података биле су неке од тема другог панела. Речи је било о процесима у великим пословним организацијама, али и о употреби дигиталних алата у развоју породичног бизниса.

„Процес дигиталне трансформације у фирми из које долазим пошао је од коришћења digital-a за потребе CRM-а да бисмо, након успеха на том пољу, дошли до стадијума коришћења вештачке интелигенције у одређеним сегментима пословања наше компаније“, истакла је Илијана Ваван, генерална директорка Kaspersky Lab за Европу, која је нагласила да је важно бити свестан безбедносних изазова које дигитална трансформација доноси.

Société Générale Banka Srbija a.d. је заменила класичан банкарски приступ дигиталним, да би сачувала и проширила базу клијента. „Побољшали смо прво наш систем, а онда едуковали кориснике како би онлајн систем заживео у потпуности“, рекао је Александар Благојевић, менаџер дигиталне експозитуре и подршке клијентима.

Роланд Хајднер, директор финансија, А1 Digital, нагласио је повезаност дигитализације са давањем вредности у пословању и то не само у појединим секторима, већ у свим сегментима привреде.

О пословању уз помоћ баштованских и дигиталних алата говорио је Драган Сајић, власник и уредник портала garden.rs. „Знамо да нам је, поред производње, јако важно да искористимо интернет на прави начин и да преко њега промовишемо наше услуге“.

Ове године 5. марта не само да је организован јубиларни ДИДС, већ је и тачно у подне почела слободна регистрација IDN назива у оквиру .RS домена, али и регистрација назива са проширеним сетом ћириличких слова у оквиру .СРБ домена. IDN (Internationalized Domain Names) означава називе интернет домена написане на националном језику и писму, а његов утицај на коришћење интернета био је у фокусу трећег блока  – „Трансформација у корист нација“.

Леонид Тодоров, директор Удружења националних регистара Азијско-пацифичког региона (APTLD), запитао се да ли вишејезичност, заиста подстиче повећање различитости на интернету?  „Постоје језици који немају писмо, па самим тим ни употребити на интернету. Постоје земље у којима се не користи латиница, језици који имају изузетно велики број корисника, на пример руски и кинески. Потребно је едуковати кориснике, а отварање простора за коришћење нових језика даје могућност избора“.

„Могућност коришћења интернета на језику и писму који није енглески је велики помак на чему се радило деценију уназад. IDN подржава различитости, али је важно и да се могућности које он нуди примењују. Србија је на добром путу када је IDN у питању“, рекао је Ђовани Сепиа, директор за спољне односе EURid-а.

Дејан Масликовић, помоћник министра, Министарство културе и информисања, истакао је значај очувања ћириличког писма, а самим тим и културног идентитета. „Наше министарство је одржало низ радионица и семинара у установама културе које су заправо локални центри културног деловања. Радили смо и на томе да њихове интернет презентације буду на ћириличком писму, али и на .срб доменима.“

Милан Пантелић, менаџер продаје и продајне мреже за Мотрио, Renault Nissan Srbija d.o.o. говорио је o комерцијалним предностима употребе ћирилице. „Размишљали смо како да се издвојимо од конкуренције и одлучили смо да то учинимо тако што ћемо да користимо ћириличко писмо. Реакције су одличне и надам се да ће примера као што је наш бити све више.“

Дигитална трансформација је већ почела. Остаје да оно што нам је технологија омогућила и искористимо.