You are here

О новим прописима за онлајн платформе на трећем „Интернет дијалогу“

02. 06. 2023.

Фондација „Регистар националног интернет домена Србије“ (РНИДС) и Правни факултет Универзитета у Београду трећи пут организоваће конференцију „Интернет дијалог“. Конференција се одржава 13. јуна 2023. године са почетком у 10 часова у простору „Безистан”, Теразије 27. Котизација се не наплаћује, али је због ограниченог броја места у сали потребна регистрација посетилаца, која се обавља на следећем линку. Програм конференције могуће је пратити и онлајн, а пренос ће бити реализован на Јутјуб каналу РНИДС-а.

Овогодишњи „Интернет дијалог“ разматраће превасходно нове европске прописе који се примењују на онлајн платформе. Усвајањем два кључна прописа – Уредбе о дигиталним тржиштима (Digital Markets Act) и Уредбе о дигиталним услугама (Digital Services Act), Европска унија је суштински изменила правно окружење у коме послују онлајн платформе, с циљем јачања права корисника и увећања транспарентности у раду платформи. Поред две поменуте уредбе, у поступку усвајања су и нови европски прописи о вештачкој интелигенцији, као и о заштити података о личности, што ће такође утицати на правни оквир у коме делују платформе. О већ усвојеним и предложеним европским прописима, као и о упоредноправним решењима из Сједињених Америчких Држава, Кине и Аустралије, на конференцији „Интернет дијалог“ дискутоваће стручњаци из Немачке, Аустралије, Пољске, Кине, Италије, Холандије, Кипра, Словеније, Мађарске и, наравно, Србије.

Неколико излагања биће посвећено Уредби ЕУ о дигиталним тржиштима, која се примењује на оне тржишне учеснике који пружају кључне услуге на интернету и који представљају својеврсна чворишта на интернету (gatekeepers). Уредбом је идентификовано неколико таквих кључних онлајн услуга: (1) услуге онлајн посредовања, којима се олакшавају директне трансакције између потрошача и учесника на тржишту који нуде добра или услуге (нпр. Amazon Marketplace); (2) услуге претраживања интернета (нпр. Google); (3) друштвене мреже (нпр. Instagram); (4) платформе за дељење видео-записа (нпр. YouTube); (5) одређене комуникационе услуге (нпр. WhatsApp); (6) оперативни системи којима се контролишу основне хардверске или софтверске функције, и омогућава рад софтверским апликацијама (нпр. Android); (7) веб-прегледачи/веб-браузери (нпр. Chrome); (8) виртуелни асистенти (нпр. Amazon Alexa); (9) услуге рачунарства у облаку (cloud computing); (10) поједине услуге онлајн оглашавања (нпр. Google Ads). Таквим тржишним учесницима могу бити одређене мере претходне регулације, са којима морају ускладити своје пословање. Једна од регулаторних мера састоји се, на пример, у забрани давања предности сопственим услугама и производима при поступку рангирања, у односу на сличне услуге или производе треће стране. Тако, Google не би више могао да фаворизује сопствене повезане услуге у резултатима претраге (нпр. Google Travel) у односу на конкурентске услуге (нпр. Booking.com). Међу регулаторним мерама је и она којом Европска комисија може наложити онлајн платформи да обезбеди преносивост података генерисаних током активности крајњег корисника. То би, на пример, значило да је оператер једне друштвене мреже дужан да свом крајњем кориснику омогући да на другу друштвену мрежу несметано пренесе своје податке.

Знатна пажња током конференције биће посвећена и Уредби ЕУ о дигиталним услугама. Овим прописом детаљно се уређује модерирање садржаја од стране онлајн платформи – прописује се поступак пријаве незаконитог садржаја или садржаја који је противан условима коришћења платформе, начин на који платформа мора реаговати када такву пријаву добије, као и могућност судског и вансудског преиспитивања одлуке платформе о уклањању спорног садржаја. И пре доношења ове уредбе постојали су слични прописи, али су се они односили само на уклањање садржаја којима се повређује ауторско право или друго право интелектуалне својине, док су правила Уредбе о дигиталним услугама примењива на друге категорије садржаја који је незаконит или противан условима коришћења платформе. О овим правилима расправљаће се и из угла слободе изражавања, будући да се онлајн платформама, и њиховим алгоритмима, препушта доношење значајних одлука које код неких корисника интернета изазивају забринутост због могуће цензуре.

Радни језик конференције је енглески.

Програм конференције преузмите на линку.