Фондација "Регистар националног интернет домена Србије" и Правни факултет Универзитета у Београду организовали су 11. јуна 2015. конференцију „Интелектуална својина и Интернет“, на којој су били представљени радови објављени у истоименом тематском зборнику.
Основне теме скупа биле су "Називи интернет домена и жигом заштићене ознаке", као и "Ауторско право и Интернет", а конференција је организована под покровитељством ICANN-а (Интернет корпорације за додељене називе и бројеве).
Конференцију су отворили проф. др Сима Аврамовић, декан Правног факултета, Данко Јевтовић, директор РНИДС-а, Невенка Новаковић, в.д. директора Завода за интелектуалну својину Републике Србије и проф. др Душан Поповић, председник Комисије за решавање спорова поводом регистрације назива националних интернет домена.
Уводно излагање одржао је Џонатан Коен, оснивач и члан Групе за интелектуалну својину (Intellectual Property Constituency) при ICANN-у. Коен је представио структуру ICANN-а и надлежности Групе за интелектуалну својину, као и механизме за заштиту права интелектуалне својине у контексту увођења нових генеричних назива интернет домена највишег нивоа. Овом приликом, Коен је позвао грађане Србије и региона да се активније укључе у рад ICANN-а на теме интелектуалне својине и Интернета.
Након уводног излагања, одржана је сесија под називом „Називи интернет домена и жигом заштићене ознаке“. Професор Правног факултета Универзитета у Београду, др Слободан Марковић, говорио је о називима домена кроз њихову економску анализу и утврдио да називи домена могу вредети више од жигом заштићених ознака, иако нису предмет ниједног искључивог права интелектуалне својине. Доцент Правног факултета Универзитета у Београду, др Марко Јовановић, иначе потпредседник Комисије за решавање спорова поводом регистрације назива националних интернет домена Србије, говорио је о ефикасности поступка решавања доменских спорова и могућностима унапређивања правила поступка. Др Јовановић је посебно скренуо пажњу на чињеницу да се ова врста спорова решава у изузетно кратком року од 60 дана.
У другој сесији, насловљеној „Ауторско право и Интернет“, говорило се о повредама ауторског права на мрежи, као и о односу ауторског права и права на приватност. Професор Правног факултета Универзитета у Београду, др Душан Поповић, говорио је о пресудама Европског суда правде којима је утврђено да коришћење хиперлинкова, под одређеним условима, може представљати радњу повреде ауторског права. Доцент Правног факултета Универзитета у Београду, др Сања Радовановић, говорила је о одговорности интернет провајдера и власника сајтова за повреду ауторског права. Доцент Правног факултета Универзитета Унион, др Марио Рељановић, је изложио рад о односу права на приватност електронских комуникација и ауторског права. Најзад, адвокат из адвокатске канцеларије БДК, Богдан Иванишевић, говорио је о америчкој и европској судској пракси у вези са тзв. препродајом дигиталних примерака ауторских дела (музичких записа, софтвера и др.).
Посебна врста заштите права интелектуалне својине, када се повреда врши на Интернету, не постоји. У Србији за ову област, стручне послове и послове државне управе, задужен је Завод за интелектуалну својину. Што се тиче регулативе, Србија прати светске и европске токове заштите интелектуалне својине и на целовит начин уређује све области које ту спадају, а један од закона који уређује ову област је и Закон о ауторским и сродним правима.
Домаћа правила за решавање доменских спорова усклађена су са правилима која је развио ICANN. Њиховом применом се омогућава носиоцима заштићених жигова да у ефикасном поступку преузму регистрацију назива домена од сајберсквотера и домејнера, тј. лица која су несавесно регистровала назив домена који је истоветан или сличан туђој робној марки.
Погледајте снимак конференције: