Коришћење ћириличког писма у свакодневној писаној, па и у комуникацији на Интернету, није одраз национализма, већ поштовања свог језика, онако како сви народи широм света цене свој идентитет. Овом реченицом би укратко могла да се сумира панел дискусија под називом „Ћирбастерс 2“, одржана 27. јануара, у Стартит центру у Београду, у организацији Фондације "Регистар националног интернет домена Србије" (РНИДС).
Панел дискусија је организована поводом пете годишњице ћириличког .СРБ домена, а модератор је био Александар Гајшек, аутор и водитељ емисије „Агапе“ на РТВ Студио Б. Учесници дискусије, Тијаго Фехејра (Thiago Ferreira), директор маркетинга удружења "Србија за младе", Урош Недељковић, адвокат и путник, мр Владо Ђукановић, лингвиста, и Душан Стојичевић, председавајући „Cyrillic Generation Panel“ при ICANN-у, анализирали су пет најчешћих изговора за некоришћење ћирилице, допуњујући тиме листу нетачних митова о употреби нашег националног писма, а који су побијени на исти овај дан прошле године, на првом догађају „Ћирбастерс“.
Изговор бр. 1: „Lakse mi je da pisem osisanom latinicom...“
Тијаго Фехејра је Бразилац који се због љубави пре пет година преселио у Србију. За то време научио је врло добро да говори српски језик, као и да користи ћирилицу, коју сматра “егзотичном” али и јединственом, и није му јасно зашто се наш народ одриче своје аутентичности. “Ако Бразилац може да научи и да употребљава ћирилицу, онда не разумем зашто би некоме са српског говорног подручја било тешко да је користи”, прокоментарисао је Фехејра први мит о ћирилици.
Једноставност употребе не може бити оправдање за коришћење “ошишаног латиничног писма”, сагласан је са њим Владо Ђукановић, јер свеједно је да ли ћете на рачунару притиснути типку “s” или “š” - неко дугме свакако морате да притиснете. “Можда је проблем у непознавању технологије јер многи људи не знају како да на паметним телефонима укључе ћириличко писмо, и зато је важно информисати народ о великом напретку технологије којем управо сведочимо, а који нам омогућава чак и да софтвери препознају вербални српски језик и претварају га у текстуални”, сматра он.
“Ћирилица више није баук, Гугл али и многе друге компаније прилагодиле су се мултикултуралном окружењу и сада можете чак и енглески језик писати ћирилицом а да вам претраживачи избацују тражене ставке”, каже Урош Недељковић, којем је, када много пише, коришћење латинице “непрактично” јер ово писмо има више слова од ћирилице.
“Ако се писе осисаном латиницом онда понекад нецемо разумети ста прицамо”, закључује дискусију о овом миту Душан Стојичевић.
Изговор бр. 2: „По Уставу су оба писма равноправна...“
Ова урбана легенда није тачна – члан 10. Устава Републике Србије каже да је у нашој земљи у службеној употреби ћириличко писмо, док се службена употреба других писама уређује законом.
На питање зашто се онда понекад ни у службеној употреби не користи ћирилица, адвокат Недељковић одговара да иако је она предвиђена Уставом, за кршење ове одредбе нису предвиђене санкције: “Зато што нема ни казне ни подстицаја, свако може да ради онако како жели, а код нас се то често извитопери па из страха да не будемо означени као националисти ми користимо углавном латиничко писмо”.
Правна регулатива мора додатно да се уреди, сагласан је Ђукановић, јер се у овој области позивамо на Закон о службеној употреби језика и писама, изворно написан још 1992. године, када смо припадали другој држави. Такође, институције би требало да поведу више рачуна о службеној употреби ћирилице.
Неке земље иду и даље од наметања свог писма само институцијама, па тако Русија прописује да и логотипи иностраних компанија у овој земљи морају да буду на ћириличком писму, каже Стојичевић, подсећајући на циркулисање фотографија са ћириличким логом Мекдоналдса по Интернету.
Изговор бр. 3: „Мени је та ћирилица одраз национализма...“
Појачана употреба латинице у Србији није последица ширења Интернета, већ има много дубље корене, сматра наш познати лингвиста Владо Ђукановић, и подсећа да се до Другог светског рата на овом простору писало углавном ћирилицом: “Међутим, шездесетих година прошлог века, када се Југославија више отворила према Западу, почео је продор неких нових производа а са њима и културних и вредносних образаца. Тада је употреба латинице постала ствар престижа. То је касније попримило неке невероватне размере, па тако данас сваки киоск пљескавице зове бургерима, иако ми имамо изворну реч за ову врсту јела. Инсистирање на коришћењу исправног српског језика и писма није национализам, већ нешто што би требало да буде нормално, зарад једноставније и квалитетније комуникације”.
“Ако ја као Бразилац пишем ћирилицом, о каквом то српском национализму причамо”, запитао се током дискусије Фехејра који је кроз рад и дружење са бразилским туристима у Србији закључио да ово писмо може да нам буде и комерцијални адут јер већина странаца воли да се фотографише са таблама на егзотичним језицима које потом дели посредством друштвених мрежа.
Изговор бр. 4: „Не можемо са ћирилицом у Европу и свет...“
Ако су један од првих контаката са иностранством путовања, онда се писмо може посматрати и кроз призму туризма. “Странцима је свеједно којим ћете писмом у Србији писати јер они већином не разумеју српски, било да је на латиници или ћирилици”, рекао је Урош Недељковић.
Наравно, туристима треба прилагодити табле са обавештењима, али уз очување нашег националног писма, као што то ради велики део развијеног света, сагласни су учесници дискусије.
Што се тиче нашег одласка у свет, а пре свега уласка у Европску унију, улазак у ову заједницу држава није условљен одрицањем од сопственог писма. Унија уважава националне разноликости те су писма разних народа нашла своје место и на заједничкој валути – евру, каже Ђукановић и додаје: “Али треба бити реалан. Иако и Грци и Бугари имају своја слова на евру, њихове државе нису равноправне са једном Немачком или Француском. Тако је увек било, и биће, и зато не треба ову фразу користити као оправдање за одрицање од ћирилице”.
Изговор бр. 5: „Па не ради вам та ћирилица у мејловима...“
Највећи напредак у коришћењу нелатиничких слова на Интернету постигнут је у области домена, каже Стојичевић, подсећајући да код нас домен .СРБ функционише веома добро. “Још увек има одређених проблема када се ради о и-мејловима на другим писмима али на томе се већ годинама ради. Индија, Русија и Кина имају мејлове који са обе стране знака @ имају њихово писмо, и који функционишу и ван локалних мрежа. Ми имамо функционалне мејлове који на левој страни од знака @ имају ћириличко писмо, али циљ нам је да успоставимо стандард који би омогућио да целе и-мејл адресе буду на овом писму. У том процесу сви морају узети активно учешће – не само они са нелатиничког говорног подручја, већ и примаоци ових мејлова из иностранства, а за то је потребно време”, рекао је председавајући „Cyrillic Generation Panel“ при ICANN-у и додао да бисмо у некој ближој будућности могли да очекујемо глобално решење овог проблема.
ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА:
Инфографик „Ћирбастерс 2“: domen.rs/infografik-cirbasters-2