Награде су драгоцен подстицај младим научницима

Небојша Коларић први је добитник награде „Најбољи рад младог аутора” коју је Фондација „Регистар националног интернет домена Србије” (РНИДС) установила са конференцијом Телфор. На конференцији Телфор одржаној у новембру месецу 2025. године Небојша, са коауторима Наташом Ћировић и Милошем Бјелић, награђен је за рад назива „The impact of inverse matrix computation on the results of the Capon algorithm”.

Награђени млади научник је докторанд на Електротехничком факултету Универзитета у Београду, на модулу Телекомуникације. На истом факултету Небојша, носилац Вукове дипломе у основној и средњој школи, претходно је одбранио мастер рад на модулу Аудио и видео технологије, и завршио основне студије. Поред тога, Небојша је запослен као DSP инжењер у компанији Novelic. Своје драгоцено време распоређује између пословних и студијских, али и обавеза према науци.

Са Небојшом смо разговарали по пријему награде, сазнали више о самом раду који је награђен, али и начину живота који вoде млади научници у Србији. Небојша је поделио и свој поглед на значај подршке привреде и друштва науци, и образложио да се на мосту између привреде и науке сусрећу напредак и иновације.

На почетку разговора изразио је задовољство што је добитник награде на конференцији Телфор коју сматра најрелевантнијом у региону на пољу телекомуникација и рачунарства. Небојша је био учесник и других научних конференција, каква је Етран конференција коју сматра такође референтном за објављивање радова. Опција која у перспективи предстоји је пријава радова за међународне часописе и конференције, а како каже једини услов за то је приложити рад који даје важан научни допринос и излази у сусрет критеријумима рецензената.

Капон алгоритам и инверзна матрица

Но, за какав је то рад Небојша добио награду на Телфору? Настојао је да нам поједностављено објасни шта је предмет истог.

„За почетак треба објаснити шта је Капон алгоритам, пошто су измене прављене над њим, а реч је о једном од алгоритама за просторну процену смера, одакле наилази звук. Системи са више сензора, попут микрофонских низова, омогућавају нам да помоћу специфичних алгоритама детектујемо правац доласка сигнала. Шта је ту корисно код њих? Када имамо само један сензор, на пример микрофон, ми можемо да одредимо његове карактеристике у времену и фреквенцији. Ту одређујемо амплитуду, фазу, које је фреквенције, a то је изузетно битно музичарима. Међутим, кад имамо више микрофона, ми можемо да одредимо и тачан правац одакле долази тај звук. И то је онда доста значајно за неке примене, попут сонара, или подморница, када траже морско дно,” уводи нас у причу Небојша, и наставља са објашњењем.

„Капон алгоритам је један од комплекснијих алгоритама. Шта ту прави први проблеме? Ако нам је потребна информација одмах у реалном времену, онда се користе простији алгоритми, који су мање рачунски комплексни,  који се брзо изврше и одмах дају резултат. Капон је мало комплекснији, захтева више времена и више обраде да би се испоручио резултат. Сада коначно долазимо до циља мог рада који је био да се на неки начин убрза извршавање Капон алгоритма, а да се задрже све његове перформансе, јер је он доста бољи од тих једноставнијих алгоритама.”

Небојша је примењивао четири методе за апроксимацију инверзне матрице, пошто је израчунавање инверзне матрице један од најбитнијих корака у Капон алгоритму. Потом је рачунао утицај тих метода да би утврдио колико резултати одступају од оригиналне методе. Од четири методе две су се показале као изузетно успешне, једна дискутабилна у смислу ефикасности у односу на оригиналну методу. 

Сам процес подразумевао је подршку Небојшиног ментора на докторским студијама, Милоша Бјелића, са којим је учио алгоритме за просторну процену смера сигнала, док је са професорком Наташом Ћировић разматрао нумеричку анализу, методе које би му највише одговарале за даље истраживање (итеративне методе за решавање линеарних система једначина) и како да се исте примене на решавање инверзне матрице. Потом су методе примењене на алгоритме, анализирани су резултати. „Тестирано је више метода, само четири су нашле своје место у раду. То је суштина истраживања, нешто успе, нешто не успе, али дођемо до научног доприноса.”

Привреда и наука – подстицај је битан

На почетку разговора са Небојшом констатовали смо да научни рад није изузетно атрактиван младима, јер имплицира много одрицања, посвећености и тешко га је упарити са радом у приватном сектору. С друге стране, привреда итекако може помоћи да млади људи бирају да се у потпуности посвете науци, пре свега на корист и задовољство саме привреде. Јер, све модерне технологије и комфор живота савременог друштва последица су научног рада и иновација.

Током разговора са Небојшом констатовано је да велике интернационалне компаније немају нарочит интерес да улажу у домаћу науку, радије се служе капацитетима локалних талената, а и домаћи ИТ сектор добрим делом ослања пословање на outsource. Сарадња с привредом на нивоу факултета и института обично је са стране привреде мотивисана регрутацијом кадра, путем пракси, стипендија, хакатона… Опет, могућност запослења после плаћене праксе и стицање искуства за израду завршних и мастер радова свакако су изузетно значајни дипломцима.

Небојша је указао на неке корисне праксе које је до сада запазио. „Оно што сам видео и што је заиста корисно, иако то ради мали број фирми, је позајмљивање опреме на којој студенти и професори врше истраживања. То је нама, заправо, на факултету једна од најважнијих ствари, јер опрема нам диктира да ли нека истраживања можемо уопште да покренемо.” Даље додаје да једино што може да буде боље од позајмице је поклањање опреме. „У том случају не постоји временски притисак докле истраживање мора бити завршено. Јер истраживања некад потрају дуго, док се тестирају тезе и тако даље. То је заиста најкорисније, имајући у виду да нико није спреман да уложи у, да кажемо, ризична истраживања, која немају комерцијалне ефекте.”

На питање како промовисати бављење научним радом међу младима Небојша каже да су награде један пут, да многи воле такмичења, а да освајање награде доноси одређени престиж. „Када би се више фирми окупило, направило наградни фонд који их не би појединачно финансијски оптерећивао, па установило лепу награду то би била фина мотивација. Млади могу да се такмиче, али и да њихов рад и знање добију видљивост, да унесу додатне референце у биографију. Виши наградни фонд би довео више такмичара, више квалитетних радова од којих рецензенти могу да бирају. То би био пут и да се успостави традиција која кроз низ година даје међународни престиж због квалитета радова конференцији, догађају, фонду, с друге стране, тржишту би се испоручио квалификованији и мотивисанији кадар,” закључио је разговор Небојша Коларић.

 

Фото: приватна архива