Nagrade su dragocen podsticaj mladim naučnicima

Nebojša Kolarić prvi je dobitnik nagrade „Najbolji rad mladog autora” koju je Fondacija „Registar nacionalnog internet domena Srbije” (RNIDS) ustanovila sa konferencijom Telfor. Na konferenciji Telfor održanoj u novembru mesecu 2025. godine Nebojša, sa koautorima Natašom Ćirović i Milošem Bjelić, nagrađen je za rad naziva „The impact of inverse matrix computation on the results of the Capon algorithm”.

Nagrađeni mladi naučnik je doktorand na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na modulu Telekomunikacije. Na istom fakultetu Nebojša, nosilac Vukove diplome u osnovnoj i srednjoj školi, prethodno je odbranio master rad na modulu Audio i video tehnologije, i završio osnovne studije. Pored toga, Nebojša je zaposlen kao DSP inženjer u kompaniji Novelic. Svoje dragoceno vreme raspoređuje između poslovnih i studijskih, ali i obaveza prema nauci.

Sa Nebojšom smo razgovarali po prijemu nagrade, saznali više o samom radu koji je nagrađen, ali i načinu života koji vode mladi naučnici u Srbiji. Nebojša je podelio i svoj pogled na značaj podrške privrede i društva nauci, i obrazložio da se na mostu između privrede i nauke susreću napredak i inovacije.

Na početku razgovora izrazio je zadovoljstvo što je dobitnik nagrade na konferenciji Telfor koju smatra najrelevantnijom u regionu na polju telekomunikacija i računarstva. Nebojša je bio učesnik i drugih naučnih konferencija, kakva je Etran konferencija koju smatra takođe referentnom za objavljivanje radova. Opcija koja u perspektivi predstoji je prijava radova za međunarodne časopise i konferencije, a kako kaže jedini uslov za to je priložiti rad koji daje važan naučni doprinos i izlazi u susret kriterijumima recenzenata.

Kapon algoritam i inverzna matrica

No, za kakav je to rad Nebojša dobio nagradu na Telforu? Nastojao je da nam pojednostavljeno objasni šta je predmet istog.

„Za početak treba objasniti šta je Kapon algoritam, pošto su izmene pravljene nad njim, a reč je o jednom od algoritama za prostornu procenu smera, odakle nailazi zvuk. Sistemi sa više senzora, poput mikrofonskih nizova, omogućavaju nam da pomoću specifičnih algoritama detektujemo pravac dolaska signala. Šta je tu korisno kod njih? Kada imamo samo jedan senzor, na primer mikrofon, mi možemo da odredimo njegove karakteristike u vremenu i frekvenciji. Tu određujemo amplitudu, fazu, koje je frekvencije, a to je izuzetno bitno muzičarima. Međutim, kad imamo više mikrofona, mi možemo da odredimo i tačan pravac odakle dolazi taj zvuk. I to je onda dosta značajno za neke primene, poput sonara, ili podmornica, kada traže morsko dno,” uvodi nas u priču Nebojša, i nastavlja sa objašnjenjem.

„Kapon algoritam je jedan od kompleksnijih algoritama. Šta tu pravi prvi probleme? Ako nam je potrebna informacija odmah u realnom vremenu, onda se koriste prostiji algoritmi, koji su manje računski kompleksni,  koji se brzo izvrše i odmah daju rezultat. Kapon je malo kompleksniji, zahteva više vremena i više obrade da bi se isporučio rezultat. Sada konačno dolazimo do cilja mog rada koji je bio da se na neki način ubrza izvršavanje Kapon algoritma, a da se zadrže sve njegove performanse, jer je on dosta bolji od tih jednostavnijih algoritama.”

Nebojša je primenjivao četiri metode za aproksimaciju inverzne matrice, pošto je izračunavanje inverzne matrice jedan od najbitnijih koraka u Kapon algoritmu. Potom je računao uticaj tih metoda da bi utvrdio koliko rezultati odstupaju od originalne metode. Od četiri metode dve su se pokazale kao izuzetno uspešne, jedna diskutabilna u smislu efikasnosti u odnosu na originalnu metodu. 

Sam proces podrazumevao je podršku Nebojšinog mentora na doktorskim studijama, Miloša Bjelića, sa kojim je učio algoritme za prostornu procenu smera signala, dok je sa profesorkom Natašom Ćirović razmatrao numeričku analizu, metode koje bi mu najviše odgovarale za dalje istraživanje (iterativne metode za rešavanje linearnih sistema jednačina) i kako da se iste primene na rešavanje inverzne matrice. Potom su metode primenjene na algoritme, analizirani su rezultati. „Testirano je više metoda, samo četiri su našle svoje mesto u radu. To je suština istraživanja, nešto uspe, nešto ne uspe, ali dođemo do naučnog doprinosa.”

Privreda i nauka – podsticaj je bitan

Na početku razgovora sa Nebojšom konstatovali smo da naučni rad nije izuzetno atraktivan mladima, jer implicira mnogo odricanja, posvećenosti i teško ga je upariti sa radom u privatnom sektoru. S druge strane, privreda itekako može pomoći da mladi ljudi biraju da se u potpunosti posvete nauci, pre svega na korist i zadovoljstvo same privrede. Jer, sve moderne tehnologije i komfor života savremenog društva posledica su naučnog rada i inovacija.

Tokom razgovora sa Nebojšom konstatovano je da velike internacionalne kompanije nemaju naročit interes da ulažu u domaću nauku, radije se služe kapacitetima lokalnih talenata, a i domaći IT sektor dobrim delom oslanja poslovanje na outsource. Saradnja s privredom na nivou fakulteta i instituta obično je sa strane privrede motivisana regrutacijom kadra, putem praksi, stipendija, hakatona… Opet, mogućnost zaposlenja posle plaćene prakse i sticanje iskustva za izradu završnih i master radova svakako su izuzetno značajni diplomcima.

Nebojša je ukazao na neke korisne prakse koje je do sada zapazio. „Ono što sam video i što je zaista korisno, iako to radi mali broj firmi, je pozajmljivanje opreme na kojoj studenti i profesori vrše istraživanja. To je nama, zapravo, na fakultetu jedna od najvažnijih stvari, jer oprema nam diktira da li neka istraživanja možemo uopšte da pokrenemo.” Dalje dodaje da jedino što može da bude bolje od pozajmice je poklanjanje opreme. „U tom slučaju ne postoji vremenski pritisak dokle istraživanje mora biti završeno. Jer istraživanja nekad potraju dugo, dok se testiraju teze i tako dalje. To je zaista najkorisnije, imajući u vidu da niko nije spreman da uloži u, da kažemo, rizična istraživanja, koja nemaju komercijalne efekte.”

Na pitanje kako promovisati bavljenje naučnim radom među mladima Nebojša kaže da su nagrade jedan put, da mnogi vole takmičenja, a da osvajanje nagrade donosi određeni prestiž. „Kada bi se više firmi okupilo, napravilo nagradni fond koji ih ne bi pojedinačno finansijski opterećivao, pa ustanovilo lepu nagradu to bi bila fina motivacija. Mladi mogu da se takmiče, ali i da njihov rad i znanje dobiju vidljivost, da unesu dodatne reference u biografiju. Viši nagradni fond bi doveo više takmičara, više kvalitetnih radova od kojih recenzenti mogu da biraju. To bi bio put i da se uspostavi tradicija koja kroz niz godina daje međunarodni prestiž zbog kvaliteta radova konferenciji, događaju, fondu, s druge strane, tržištu bi se isporučio kvalifikovaniji i motivisaniji kadar,” zaključio je razgovor Nebojša Kolarić.

 

Foto: privatna arhiva