You are here

Обележена годишњица домена .срб

27. 01. 2023.

Представљањем нових фонтова српске ћирилице Етар РНИДС и разговором на тему односа српског језика и вештачке интелигенције обележена је једанаеста годишњица од почетка регистрације домена .срб.

О фамилији фонтова Етар РНИДС који се могу бесплатно преузети на веб-сајту РНИДС-а говорио је њихов аутор, графички дизајнер Петар Стошић. Аутор је објаснио да су на располагању четири фонта, два усправна и два италик, сваки у две тежине, што је сасвим довољно за обраду текстова, али и захтевније дизајнерске подухвате, како за веб тако и за штампу, и поменуо да су креирани са жељом да буду носиоци различитих врста дизајна. „Типографски, писмо припада групи гротескних сансерифа чији је најпознатији представник Хелветика, но, у односу на Хелветику под значајним је утицајем калиграфије“, објаснио је аутор.

Фонтови Етар РНИДС могу се преузети бесплатно на следећем линку.

Слободан Марковић, саветник за дигиталне технологије у Програму УН за развој, говорио је о пројекту COMtext, односно иницијативи за развој отворених NLP/NLU (рачунарска обрада, одн. „разумевање“ природног језика) ресурса и алата за српски језик. Слободан је истакао да је обрада језика путем вештачке интелигенције стандард у ИТ индустрији, да алате засноване на вештачкој интелигенцији свакодневно користимо - превођење, управљање гласом али их користимо на енглеском језику. Српском језику није посвећена довољна пажња имајући у виду и величину језичке заједнице и тржишта. Зато је тежња иницијативе коју је Слободан покренуо са удружењем ReLDI (Regional Linguistic Data Initiative) да премости постојеће баријере, а то су развој језичких технологија махом при академској заједници, високи иницијални трошкови развоја код компанија и несистематичан приступ развоју на институционалном нивоу. Циљ је да се у будућности стартапима, ИТ компанијама и другим актерима на располагање ставе ресурси за развој NLP/NLU решења. Тиме ће се остварити позитиван утицај не само на развој пословања, већ и очувања српског језика у дигиталној ери. Пројекат су подржали РНИДС и више великих српских компанија које послују у ИТ сектору.

Током догађаја, Слободан је разговарао са Даном Лудвигом уз летонског регистра домена (.lv) која је говорила о пројекту тамошњег регистра и примени вештачке интелигенције и рачунарске обраде језика приликом израде алата који нуди алтернативне називе домена на основу контекста и смисла доменских претрага.

Током сесије „Српски језик и вештачка интелигенција“ саговорници Слободана Марковића били су Весна Рехнер из компаније Алфанум и проф. Владо Делић са Факултета техничких наука у Новом Саду. Проф. Делић је дао објашњења и појмовна одређења и говорио о развоју језичких, односно говорних технологија у последњих 20 година. Публика је имала прилике да на примеру види колико је напредовао развој синтетизатора говора, који су изузетно корисни слепим и слабовидим корисницима. Било је речи о комплексности „израде“ тзв. дигиталних асистената и мултидисциплинарности таквих подухвата, али и чињеници да језичке технологије имају невероватно широко поље примене – од помоћи особама с инвалидитетом (говорне технологије као асистивне) до повећања продуктивности. Синтеза говора користи се и као својеврсно наставно средство, затим у системима информисања у саобраћају (на станицама, аеродромима, јавном превозу), у паметним кућама, за креирање аудио библиотека, објаснила је Весна Рехнер, говорећи о пројектима које је само Алфанум реализовао за потребе различитих клијената. Говорила је и о развоју технологија команде гласом – диктирања, а такав пројект је Алфанум реализовао за Фонд ПИО, омогућивши диктирање медицинских налаза, при чему машина чак препознаје и латинске изразе који се користе у медицини.

Саговорници су се сагласили да иницијативе за бављење српским језиком морају да дођу из Србије, јер мало тржиште није атрактивно глобалним технолошким гигантима, а ако у дигиталној ери која долази не будемо на српском језику могли с машинама да комуницирамо гласом и текстом, биће то ера у којој ће се изгубити српски језик.

Снимак догађаја доступан је на Јутјуб каналу РНИДС-а.