У последњих неколико дана приметно је да су интензивиране хакерске активности. Корисници интернета пријављују да им стиже све већи број фишинг мејлова, и све то у име финансијских установа, пружалаца различитих услуга - доставних, поштанских и слично, а које велики број људи свакодневно користи. Фондација "Регистар националног интернет домена Србије" (РНИДС) континуирано прати и ради безбедносне процене са циљем да корисници у Србији безбедно користе интернет и да инфраструктура којом управља беспрекорно функционише. Из тог разлога желимо да скренемо пажњу корисницима интернeта на све учесталије нападе који, ако се не води рачуна, могу произвести озбиљне последице.
Експанзија е-трговине, чињеница да скоро свакодневно нешто купујемо, поручујемо на интернету или очекујемо информацију о испоруци робе из земље или иностранства, чини да будемо мање пажљиви, па нам се лако може догодити да на време не уочимо да нам је пристигао заправо јако сумњив мејл. Када нас хакери у мејлу који су послали са адресе чију веродостојност нисмо у могућности да проверимо, позову да платимо више него симболичан износ да бисмо преузели поруџбину, често смо спремни да брзоплето унесемо осетљиве податке, посебно ако дуго чекамо робу из иностранства.
Корисницима се саветује да се присете од кога су и шта поручивали, какве је услове испоруке трговац навео, да добро погледају имејл адресу са које им је стигла порука, а затим и како изгледа линк на ком их позивају да унесу своје личне податке. Не треба заборавити да се приликом куповине на интернету сав посао обавља на сајту трговца, да од њих стиже електронска пошта којом само потврђују куповину, обавештавају нас о слању робе и испоруци, но јако ретко, или готово никад, траже да достављамо било какве додатне информације или обавимо плаћања, што је случај ако отворимо линк који смо добили. Кад нам стигну овакви захтеви вероватноћа да нам је заправо стигао мејл од хакера је изузетно висока. У сваком случају, пре достављања личних података, броја банковног рачуна, броја кредитне картице и CVV броја, потребно је све вишеструко проверити, ако је потребно и позвати институцију или компанију у чије име је имејл послат и проверити о чему је реч.
Ипак, и поред опреза који саветујемо корисницима, институције и компаније би са своје стране требало да предузму све могуће мере да би заштитиле своје клијенте. Поред основне заштите у виду добрих антивирус софтвера и фајерволова, од пресудне је важности заштитити своје интернет ресурсе. Једноставан и веома ефикасан начин је постављање валидних DNS записа (SPF, DKIM, DMARC), чиме се обезбеђује аутентичност електронске поште. Ако се ово уради у комбинацији са DNSSEC дигиталним потписивањем назива домена и неком од три врсте заштите назива домена које РНИДС омогућава за националне домене, заштита корисника би била подигнута на веома висок ниво и слични напади би имали незнатне ефекте.