Поводом 10 годишњице од почетка регистрације ћириличког .срб домена Фондација „Регистар националног интернет домена Србије“ (РНИДС) поклонила је још једно писмо српске ћирилице дизајнирано превасходно за екрански приказ и употребу на интернету. Лингва РНИДС је серифно писмо са четири фонта које, иако одлично изгледа на екрану, подједнако добро може да се користи и за приређивање штампаних материјала.
Писмо Лингва РНИДС доступно је за бесплатно преузимање на веб-сајту РНИДС-а.
Ово је треће писмо креирано у сарадњи са организацијом Типометар које РНИДС поклања. Претходно су поклоњена писма Ареал РНИДС и Орто РНИДС, такође доступна за преузимање на веб-сајту рнидс.срб.
Ћирилица у оку посматрача
Ново писмо представљено је током догађаја Ћирилица у оку посматрача који је публика пратила онлајн.
Петар Василић, аутор писма, говорио је о сарадњи РНИДС-а и организације Типометар, која је резултирала трећим писмом које РНИДС поклања. Напоменуо је да је рад на писму трајао још из периода када је припремао мастер рад. Осврнуо се на важност креирања фонтова на српској ћирилици јер бесплатни (најлешће Гугл) фонтови који подржавају ћирилицу махом садрже руске курзивне облике. Прилико креирања писма за екрански приказ подешени су такозвани „хинт механизми“ за сваки словни знак појединачно, што је посебно важно због ситних величина на екрану.
На догађају је говорио Славимир Стојановић Футро, визуелни уметник и дизајнер чији су радови освојили више од 300 награда широм света, који је разматрао питање ћирилице приликом креирања идентитета. Поменуо је да је код дизајнера постојала генерацијска баријера према ћирилици, међутим да се рад са ћирилицом данас више не доживљава као ланац оку ногу већ предност и богатство. Говорио је о креирању визуелних идентитета за установе културе код којих је важно да постоји и ћирилица и латиница, и о раду на визуелном идентитету Народног музеја и Музеја града Београда. Нагласио је да је ћирилица треће писмо ЕУ, писмо које има своју тежину, писмо чија је употреба донекле занемарена у дизајнерским круговима често због тога што су фонтови били занемарени. Констатовао је да се ситуација знатно поправила захваљујући фонтовима које је израђивала организација Типометар и фонтовима направљеним захваљујући РНИДС-у, који су погодни за употребу и изгледају одлично.
Бојан Стефановић, графички дизајнер и оснивач студија Логохолик, надовезао се током свог предавања на чињеницу да је постојао проблем фонтова српске ћирилице, али и констатовао да се ствари мењају у корист дизајнера. Бојан је Орто РНИДС користио приликом редизајна сајта Министарства просвете, науке и технолошког развоја и рекао да му је основни задатак том приликом био успостављање типографског реда, јер је употреба курзива представљала проблем. „Орто РНИДС је слабсериф, има документарну, калиграфску и техничку вредност која се уклапа у потребу сајта да буде брз, прегледан и информативан“, констатовао је Стефановић. У наставку је дао занимљив преглед софтверских решења, апликација (за дизајн, објаве на друштвеним мрежа, обраду текста, израду сајтова и сл) које су „добри“ ђаци ћирилице, објаснио које апликације пружају подршку за ћирилицу и ћирилички курзив и каква подешавања су потребна да би се користиле на такав начин.
Снимак догађаја Ћирилица у оку посматрача доступан је на Јутјуб каналу РНИДС-а.