Србија је ове године по други пут део "Европског месеца сајбер безбедности", који током октобра спроводи Агенција Европске уније за безбедност мрежа и података (ENISA).Тим поводом, Регистар националног интернет домена Србије (РНИДС) организовао је јуче у Музеју науке и технике у Београду панел дискусију под називом "Интернет безбедност 3 у 1", а коју је водио Слободан Марковић, саветник за ИКТ политике и односе са интернет заједницом у РНИДС-у.
Учесници панела били су домаћи и регионални стручњаци из свих области значајних за безбедност на Интернету, а покушали су да одговоре на питања - које су данас главне претње интернет безбедности за обичне и пословне кориснике, како се заштитити, шта раде државне институције и шта се од њих очекује, да ли и колико размишљамо о безбедности, али и ко обрађује наше податке, где их складишти и које су главне опасности које нас вребају онлајн.
У оквиру првог блока, Јасмина Мешић, координаторка словеначког националног програма едукације "Сигурни на Интернету" при ARNES SI-CERT-у представила је присутнима њихову Националну стратегију за сајбер безбедност, као и примере и изазове са којима се сусрећу у свакодневном раду. Погледајте презентацију Јасмине Мешић.
Жарко Кецић, руководилац Сектора за ИКТ услуге РНИДС-а, је у својој презентацији објасниo зашто данас сајбер напад на критичну инфраструктуру неке државе може да има и снажнији ефекат од оружаног напада. Бранислав Веселиновић, главни инспектор у Одељењу за високотехнолошки криминал МУП-а, представиo je стање сајбер безбедности у Србији и које су главне безбедносне претње са којима се данас суочавамо.
Занимљиву анализу безбедности националних домена .RS и .СРБ представили су Лука Герзић и Милош Марчета из компаније " Gerzić & Associates". Према најновијим истраживањима, у Србији тренутно има 2,85 милиона корисника Интернета, од чега 1,16 милиона купује/продаје преко ове глобалне мреже. Занимљив је податак да свега 1/3 интернет корисника из Србије свој онлине садржај чува на серверима који су у нашој земљи. Погледајте анализу безбедности националних интернет домена.
Други блок панел дискусије обележила је тема о безбедности појединачних корисника на Интернету и изазовима које пред нас постављају друштвене мреже. "Нови медији нису небезбедни сами по себи. Небезбедно је наше понашање на њима, најчешће условљено мањком знања о правилном и безбедном понашању (посебно деце и младих), зато је едукација и превенција кључна ствар када су млади и Интернет у питању", објаснила је Николина Љепава, психолог и предавач на Факултету за медије и комуникације. Лазар Бошковић, директор агенције "АгитПРОП", говорио је о спамовању као облику сајбер криминала и бројним преварама које шаљу e-mail спамери.
Милоје Секулић, сувласник и Е-ПР у агенцији “Homepage”, рекао је у току панела да је потпуно погрешно уверење да постоји реални и виртуелни свет и да су ту правила понашања нешто посебно другачија, као и да нас софтвери штите. "Техничке мере заштите јесу потребне, али не и довољне. Како се Интернет и друштвене мреже, на којима у већини случајева дајемо другима свој живот као на тањиру, буду развијале, опасности ће бити све више", додао је Секулић.
Трећа сесија се бавила безбедношћу пословних корисника Интернета. Бошко Радивојевић, директор компаније “Mainstream”, објаснио је шта о безбедности треба да знају власници интернет портала и онлајн продавница, док је Јован Шикања, администратор за безбедност компаније Лимундо говорио о улози запослених, значају едукације и стварању културе интернет безбедности. Владимир Маринков из адвокатске канцеларије Губерина – Маринков разјаснио је правне аспекте безбедности на Интернету. „Овој области се код нас не поклања довољна пажња, а општи ниво свести о безбедносним претњама и њиховим тешким последицама по живот и пословање врло је низак у Србији”, закључак је панел дискусије "Интернет безбедност 3 у 1".
Осим одељења за високо-технолошки криминал у МУП, које се бави истрагама сајбер кривичних дела, у Србији још увек нема институције која би системски радила на побољшању информатичке безбедности. Основни оквир за функционисање такве институције требало би да обезбеди нови Закон о информатичкој безбедности, на коме ради Министарство туризма, трговине и телекомуникација. Такође, као организација од кључног значаја за стабилност и развој DNS система у Србији, РНИДС је кроз целокупну своју делатност посвећен очувању безбедности на домаћем интернет простору. РНИДС нарочито води рачуна о www.domen.rs, на ком се бави и овом тематиком.