Раније током месеца RIPE NCC (Координациони центар форума eвропских IP мрежа) и CENTR (Удружење европских националних регистара домена највишег нивоа) издали су заједничко саопштење и објаснили кључне поруке одговора који су дали током консултација које је отворила Европска комисија поводом Законодавног пакета ЕУ о дигиталним услугама (Digital Service Act), а у ком закључују да доносиоци закона треба да направе јасну разлику између кључне интернет инфраструктуре и њеног функционисања и бројних апликација и садржаја који су доступни захваљујући раду те инфраструктуре. Рад интернет инфраструктуре потребно је заштитити од наметања непотребних и непримерених захтева, наводи се у саопштењу.
Организације су позвале Европску комисију да укључи техничку заједницу у израду регулативе да би се јасно дефинисала правила о томе како различите врсте оператера интернет инфраструктуре и пружаоци услуга треба да одговоре на захтеве за уклањање садржаја, брисање назива домена, или укидање услуге имајући у виду природу делатности коју обављају, и евентуалне негативне последице регулативе по њихов рад.
Полина Малаја, саветница за политике CENTR-а, објаснила је став ове организације да су национални домени највишег нивоа пресудно важан део интернет инфраструктуре, али да управо зашто што су слој инфраструктуре и регистри домена се баве инфраструктуром као таквом, регистри ни на који начин не могу да имају контролу над садржајем који корисници постављају. Зато сматра да је јако важно размотрити да ли треба мењати постојећи правни оквир, јер није извесно да ће наметање обавезе ентитетима који управљају инфраструктуром да модерирају садржај на интернету донети жељени резултат у борби против спорних садржаја.
„Наш циљ је да обезбедимо добронамерне политике које штите од тога да корисници ненамерно направе штету техничком функционисању интернета“ навео је у заједничком саопштењу Марко Хогевонинг из RIPE NCC. Он је истакао да поред тога што захтеве за уклањањем могу да злоупотребе малициозни корисници интернета, било каква интервенција на нивоу система имена и адреса интернета ће скоро сигурно направити колатералну штету. Зато је овој теми потребно приступити јако опрезно и са јасно дефинисаним правилима.
ICANN (Интернет корпорација за додељене називе и бројеве), организација која глобално управља системом имена и бројева, такође је изнела сличан став и доставила одговор током консултација. Организација апелује на законодавца да прави разлику између кључне интернет инфраструктуре и њеног рада од употребе те инфраструктуре од стране корисника. Провајдери услуга у оквиру кључне интернет инфраструктуре одржавају њену стабилност и интерконективност и не треба ни на који начин да буду одговорни за садржај који пласирају треће стране, јер они то не могу да контролишу, наводи се у саопштењу ICANN-a.
O Законодавном пакету ЕУ о дигиталним услугама (Digital Service Act), који представља прву промену правног оквира у овој области још од Директиве о електронској трговини из 2000. године, Европска комисија држала је отворене консултације до 8. септембра да би заинтересоване стране понудиле свој увид и коментаре. Ова најављена регулатива имаће снажан утицај не само на оне који пружају различите услуге на интернету, већ и на искуство коришћења интернета за милијарде корисника. Предвиђено је да се тим актом поставе правила о томе ко ће бити одговоран за уклањање нелегалног и потенцијално штетног садржаја са интернета.
Политике РНИДС-а у складу за приступом заједнице
Основни задатак Фондације „Регистар националног интернет домена Србије“ (РНИДС) је управљање DNS техничком инфраструктуром за домене .rs и .срб. Поред тога, РНИДС организује процес регистрације назива домена, одржава базу регистра и развија правила у вези са регистрацијом назива домена, као и механизме за заштиту права до чијих повреда долази приликом регистрације назива домена.
Уколико корисници пласирају споран садржај, да би исти био уклињен потребна је одговарајућа одлука надлежног органа који, у законом прописаном поступку, оцењује да ли је и зашто одређени садржај у супротности са законом и дајe налог да се уклони.
Ни домаћа ни међународна пракса не проналазе да регистри домена имају право или обавезу да реагују поводом назива домена на коме се спорни садржај налази, без одговарајућег акта надлежне институције, као ни да врше претходно одобрење и ревизију дозвољености регистрације одређеног домена. Таква је ситуација и са националним доменима. Општим условима о регистрацији назива националних интернет домена (члан 10), који се односе на .rs и .срб домене, уређено је питање одговорности регистранта. Регистрант изјављује да назив домена не региструје противно начелу савесности, поштења и добрих пословних обичаја, те да назив домена неће свесно користити противно овим начелима. Међутим, о овоме оцену може да постави једино надлежни суд или тело за алтернативно решавање спорова у вези назива домена. Такође је наведено да регистар не сноси одговорност за штету која настане због давања нетачних података о регистрацији назива домена, нити због неовлашћеног или противправног коришћења назива домена од стране регистранта.
Престанак регистрације је Општим условима (члан 21) предвиђен у следећим случајевима: уколико тело за алтернативно решавање спорова у вези са регистрацијом назива домена својом одлуком наложи престанак регистрације; ако правноснажном одлуком надлежног суда буде наложен престанак регистрације назива домена; ако надлежни јавни тужилац својим актом наложи престанак регистрације назива домена.
Дакле, регистру интернет домена се не оставља простора за реакцију у другим случајевима поред наведених, без обзира на то да ли је реч о повреди права трећих лица путем садржаја или самим називом домена. Одлучивање о овим стварима би представљало успостављање надлежности које регистар нема.