Назив интернет домена је основни елемент адресне структуре интернета.

Интернет је огромна мрежа стотина милиона повезаних рачунара широм света. Да би сви они међусобно могли да комуницирају, морају да знају на којој се интернет локацији који од уређаја налази. Сваки уређај на интернету има своју IP адресу, дефинисану у складу са интернет протоколом, и свака таква адреса је глобално јединствена. Ове адресе су компликовани бројеви, врло тешки за памћење, па су уведени називи интернет домена, који су упарени са IP адресама, а много су једноставнији за људску употребу. Ти називи су такође глобално јединствени и чине систем назива домена (DNS – Domain Name System), који представља адресни систем интернета.

Назив интернет домена се састоји од најмање два сегмента раздвојена тачком (нпр. „domen.rs“), а постоје и називи од три сегмента (нпр. “domen.co.rs”), при чему тачка и задњи сегмент представљају доменску екстензију, односно, у овом случају, обележје нашег националног .rs домена.

Сегмент може да садржи цифре (0-9), слова из различитих писама и цртицу (-), а дужина сегмента не сме бити краћа од два, нити дужа од 63 знака. Сегмент не сме да садржи цртицу на почетку или крају, као ни две узастопне цртице на трећој и четвртој позицији.

Приликом регистрације назив домена се уписује у посебну базу података и бива подржан одређеном интернет инфраструктуром која му омогућава да функционише на интернету. Том базом и том инфраструктуром управља Регистар интернет домена. Национални регистар надлежан за .rs и .срб домене је Фондација „Регистар националног интернет домена Србије“ (РНИДС).

Називи су некад подржавали само слова енглеског алфабета (ASCII код), али је развојем IDN стандарда уведена могућност да називи домена буду и на другим светским писмима. Та писма могу бити ћирилица, грчко, кинеска, арапска, индијска и остала писма, али и латиница која садржи слова која не постоје у енглеском алфабету (као што су đ, š, ž, ä, ß, ů и друга).

Назив интернет домена дефинише веб-адресу вашег сајта и адресу ваше е-поште и зато представља важан део изградње ваше пословања, бренда одн. брендова на интернету. Избор и регистрација препознатљивог назива интернет домена су први кораци у стварању кредибилног онлајн присуства и развоју пословања путем интернета.

Крајњи корисници интернет домене најчешће посматрају, тј. сегментирају на следећи начин: Интернет домени могу да буду:

• Национални домен највишег нивоа (ccTLD – country code Top-level domain) – интернет домен који је повезан са одређеном државом или територијом. ccTLD се одређује на основу међународне ознаке државе, који према стандарду ISO 3166-2, садржи слова енглеског алфабета, међутим, постоје ccTLD-еви са више словних ознака, на пример наш .срб.

• Генерички домен највишег нивоа (gTLD – generic Top-level domain) – интернет домени везани за опште појмове или скраћенице, не припадају конкретној држави (као што су .com, .org, .net, .edu...). Постоје и нови генерички домени (new gTLDs) као што су .photography, .solutions .dev, .tech.

• Национални домен другог нивоа (ccSLD – country code Second-level domain) – национални интернет домен који је регистрован испод ccTLD-а и од њега је одвојен тачком (нпр. у називу домена beograd.org.rs, „.org.rs“ је ccSLD). Доменски простор ccTLD-ова је најчешће подељен на више ccSLD-ова, који су намењени различитим категоријама регистраната (фирме, организације, образовне установе, појединци, академске установе, државни органи…)

• Интернационализовани назив домена (IDN – Internationalized Domain Name) – назив домена исписан писмом које није енглески алфабет. Поред IDN gTLD (као што је .com) постоје и IDN ccTLD који су национални домени на националном писму, као што су наш ћирилички .срб домен и други домени исписани кинеским, арапским, индијским и осталим писмима, где спадају и латиничка писма са словима која садрже посебне (дијакритичке) знаке, која не припадају енглеском алфабету (таква писма подржава наш .rs домен).

DNS (Domain Name System) – систем назива домена је децентрализован базни интернет сервис, организован хијерархијски, који омогућава превођење текстуалних у нумеричке ознаке и обратно.

DNS омогућава једноставније коришћење интернета путем назива домена, јер је интернет комуникација базирана на нумеричким IP адресама које су људима тешке за памћење, а DNS омогућава коришћење назива домена за идентификацију уређаја на интернету.

DNS сервер (DNS Server) – уређај који омогућава да се за тражену текстуалну веб-адресу (коју дефинише назив интернет домена) добије одговарајућа IP адреса неопходна за комуникацију и размену података на интернету.

DNSSEC (DNS Security Extensions) је технологија која омогућава кредибилитет DNS комуникације. То је један од сервиса које регистранти националних домена имају на располагању за заштиту назива домена које користе.  

Домени са интернационализованим називима (Internationalized Domain Name – IDN) су сви они домени чији називи могу да садрже и слова изван енглеског алфабета (тј. ASCII кода).

Таква су, на пример, латиничка слова са дијакритичким знацима, као што су č, ć, š, ž и đ. Подржавши наведена, као и још 36 слова из писама албанског, ашкалијског, бошњачког, буњевачког, хрватског, чешког, немачког, мађарског, црногорског, пољског, румунског, ромског, словачког, словеначког и влашког језика, .rs домен се 10. децембра 2018. прикључио великој светској породици IDN домена највишег нивоа.

Ћирилички интернет домен .срб је наш први IDN, а други национални домен Републике Србије. После руског .РФ то је други интернет домен на свету чије је називе могуће регистровати користећи ћириличко писамо, а регистрација је почела  27. јануара 2012. Од 5. марта 2019. у оквиру .срб домена је омогућена и регистрација назива са проширеним сетом ћириличких слова из писама бугарског, македонског, руског, русинског, украјинског и црногорског језика.

Национални IDN домени

Први домени највишег нивоа са интернационализованим називима (IDN ccTLD) активирани су 5. маја 2010. за три домена која користе арапско писмо, а представљају Египат, Саудијску Арабију и Уједињене Арапске Емирате.

Русија је 12. маја 2010. постала прва држава која је регистровала домен и на ћирилици, са ознаком .РФ. Србија је друга земља која је 5. фебруара 2011. добила свој ћирилички домен .СРБ. Потом је Украјини додељен домен .УКР, Казахстану домен .ҚАЗ, а Монголија је добила .МОН. Почетком 2014. године је Македонија добила свој ћирилички домен .МКД, крајем исте године Белорусија је добила .БЕЛ, док је Бугарска свој .БГ добила почетком 2016. У међувремену је и домен Европске уније добио своју ћириличку варијанту .ЕЮ, а интересантно је да су пре њега и стари генерички домени .ORG и .COM добили своје ћириличке варијанте, .ОРГ и .КОМ. Осим наведених националних интернет домена на ћириличком писму, 17 националних домена је на арапском писму, 13 на индијским писмима, 8 на кинеским писмима и по један на грчком, јерменском, грузијском и корејском писму.

Кратка историја IDN домена

Вишејезичност на интернету је глобално опредељење. IDN се као интернет појам појавио још 1996, да би 2000. била омогућена регистрација IDN назива домена у оквиру .com и .net доменских простора. Већ следеће године су и национални домени највишег нивоа почели са регистрацијом IDN назива, а први међу њима је био јапански .JP домен. ICANN, организација која управља глобалном адресном структуром Интернета, 2003. године усвојила је IDN стандард, а те исте године, на 32. седници Генералне скупштине UNESCO-а у Паризу, усвојена је препорука којом се, између осталог, сугерише промоција и равноправно коришћења различитих језика и писама на интернету. Те 2003. су и први европски национални регистри, пољски и шведски, омогућили регистрацију IDN назива домена. Године 2004. су то учинили и аустријски, швајцарски, немачки, дански, мађарски, исландски, италијански, летонски и норвешки. Тако је интернет ушао у своју вишејезичку фазу.

Провера да ли је неки назив домена већ регистрован или слободан обавља се преко WHOIS сервиса. Реч је о сервису који омогућава увид у базу домена, те кориснике информише да ли је одређени назив домена уписан у исту. Уколико јесте, пружа информације о регистранту, овлашћеном регистру, серверима и стаусту у ком се домен налази (нпр. активан, неактиван, у спору итд). Који ће све подаци бити приказани за регистроване називе националних .срб и .rs домена зависи од тога да ли је регистрант физичко лице (тада се додатни подаци о регистранту осим ОР-а и DNS сервера не приказују) или правно које има има могућност да активира заштиту података о називу домена. 

Путем WHOIS сервиса РНИДС јавно су доступни следећи подаци о регистрованим називима националних домена:

• назив домена

• датум и време регистрације назива домена

• датум и време последње промене података о регистрацији назива домена

• датум и време истека регистрације назива домена

• назив овлашћеног регистра који врши послове регистрације за назив домена

• тренутни статус назива домена (активан, резервисан, у спору, итд)

• подаци о DNS серверима и други технички подаци у вези са називом домена

• подаци о регистранту, административном и техничком контакту, само уколико је правно лице или предузетник и уколико није активирана заштита податка

РНИДС има право да региструје или резервише називе интернет домена за своје потребе, називе домена од посебног значаја за Републику Србију, као и називе домена потребне за стабилно функционисање интернет сервиса у Србији.

Резервација назива домена значи да се он не може регистровати без сагласности онога за кога је резервисан. Уколико се не продужи регистрација домена који је био резервисан, он ће по истеку регистрације бити поново враћен у статус резервисаног.

Већина резервисаних домена су називи насељених места у Србији, називи јавних установа или органа и сервиса државне управе и локалне самоуправе. У томе лежи и разлог њиховог резервисања, како би биле спречене евентуалне злоупотребе или стварање забуне код корисника интернета у Србији, да се налазе на неком званичном сајту, који то није.

Актуелне листе резервисаних назива домена:

§ Списак домена резервисаних за потребе РНИДС-а

§ Списак домена резервисаних за потребе државних органа и организација​

§ Списак IDN .rs домена резервисаних за потребе РНИДС-а

§ Списак IDN .rs домена резервисаних за потребе државних органа и организација

§ Списак IDN .срб домена резервисаних за потребе РНИДС-а

§ Списак IDN .срб домена резервисаних за потребе државних органа и организација

Процедура за регистрацију резервисаних назива .rs и .срб домена

Државни органи и органи локалне самоуправе за чије потребе су резервисани називи .rs и .срб домена, а који се налазе на листама резервисаних назива домена, подносе свом одабраном овлашћеном регистру Захтев за регистрацију назива домена. Овлашћени регистар предузима даље потребне активности за регистрацију назива домена.