You are here

Историја националних домена и РНИДС-а

Зачеци домаћег Интернета

Повезивање Југославије у глобалне електронске мреже почело је крајем осамдесетих година 20. века. Тада је у Европи функционисала Европска академска истраживачка мрежа (EARN). Године 1988. Природно-математички факултет у Београду 1 је предложио да се наши универзитети прикључе EARN-у. Универзитет у Београду постао је чвориште EARN-а 1989. године, када је прорадила прва међународна веза академске мреже на релацији Београд-Линц. 2

Пошто је једноставност TCP/IP фамилије протокола узроковала нагли развој ARPANET-а (који је касније израстао у Интернет), убрзо се осетила потреба за успостављањем "моста" за размену електронске поште и података између југословенске академске мреже (засноване на VAX серверима повезаним у DECNET мрежу и X.400 тест платформи) и ARPANET-а. Ради остваривања овог повезивања, Југославија је 15. јуна 1989. добила свој интернет домен највишег нивоа (top-level domain - TLD) - .YU.

Пројекат развоја академске мреже за СФРЈ функционисао је у склопу пројекта за развој Система научно-технолошких информација (СНТИЈ), а поред Универзитета у Марибору, пројекат је водио и Институт "Јожеф Штефан" из Љубљане, па су ове институције преузеле на себе организовање првог регистра .yu домена, између 1990. и 1991. 3

YU NIC

Када су 1992. УН увеле санкције СР Југославији, мрежни саобраћај са иностранством био је обустављен, а наша земља је формално искључена из међународне академске размене. Распадом земље престао је да постоји пројекат СНТИЈ, али је регистар .YU домена остао у Словенији.

Након што је Словенија добила свој национални TLD (.si), чланови Комисије за СНТИЈ из Србије послали су писмо колегама у Љубљани, са молбом да им .YU регистар пренесу у надлежност.

Пошто на писма месецима нико није одговарао, госпођа Мирјана Тасић са ПМФ-а у Београду, обратила се за помоћ међународним и европским институцијама које се баве управљањем базним интернет сервисима. Писма су упућена на адресе Џона Постела (IANA, Internet Assigned Numbers Authority) и колега из организације RIPE (Résaux IP Européens). Преписка је трајала све до пролећа 1994, када је Џон Постел коначно пресудио у корист СР Југославије. Од тада је управљање .YU ccTLD регистром поверено госпођи Мирјани Тасић и групи ентузијаста са Београдског универзитета (проф. др Ђорђе Пауновић са ЕТФ-а, проф. др Божидар Раденковић са ФОН-а, Берислав Тодоровић и мр Ненад Крајновић са ЕТФ-а и други), који функционишу под називом YU NIC - Yugoslav Network Information Center.

Успостављање првих примарних DNS сервера за .YU ccTLD није било једноставно, јер је Југославија била под санкцијама и иностраним фирмама било је забрањено да успостављају било какве везе са југословенским фирмама и академским институцијама. На молбу YU NIC-а и љубазношћу особља из Интернет провајдера MCS.com, домен .yu "угошћен" је ван земље, уз услов да MCS не буде задужен за одржавање базе југословенских домена.

Како би ово ограничење било превазиђено, одлучено је да се направе second-level домени .co.yu и .ac.yu, те да се они усмере ка другим Интернет серверима, чији би администратори били расположени за одржавање базе .co.yu и .аc.yu домена. 4

Ситуација је на овај начин функционисала све до 1995. године, када су поново успостављене телекомуникационе везе са иностранством. Примарни DNS сервер за .YU ccTLD тада је премештен на сервере EUnetа у Холандији, а убрзо потом на сервере ЕТФ-а и ФОН-а у Београду. Национални .YU домен се налазио на серверима на ЕТФ-у све до свог одласка са Интернета у марту 2010.

Као што се могло наслутити из приче о борби за преузимање надлежности над .YU доменом, званичне институције државе током деведесетих нису показивале нарочити интерес да подрже настојања ентузијаста из YU NIC-а. Минимална финансијска подршка неопходна за функционисање ове групе пресушила је још 1995. године, па је YU NIC морао да се прилагоди "привременој ситуацији која је постала трајно стање ствари". 5

Прва последица овог прилагођавања била је ограничавање могућности за регистрацију назива .YU домена само на правна лица (фирме, предузетнике, удружења грађана, политичке партије итд). Поред тога, уведено је ограничење да једно правно лице може да поседује само један домен. Ова ограничења донекле су ублажена одлуком YU NIC-а да не наплаћује услугу регистрације назива домена.

Убрзани развој Интернета у нашој земљи довео је постојећи начин функционисања YU NIC-а до тачке пуцања. Број захтева за регистрацију назива домена, и поред свих ограничења, попео се на преко 200 дневно, а време чекања на активацију домена продужило се на просечно 20 дана.

Реформске иницијативе

Од октобра 2000. покренуто је више процеса који су имали за циљ реформисање начина рада YU NIC-а. Средином 2001. формирана је Радна група у оквиру Савезног завода за информатику, која је направила први нацрт новог Правилника о регистрацији .YU домена и Статута YU NIC-а (PDF, 423 KB), као и Предлог за унапређење Интернета у Србији и Југославији (PDF, 136 KB).

Крајем 2002. Радна група је у оквиру републичке Агенције за информатику и Интернет направила други нацрт Правилника о регистрацији .YU домена и нацрт Уговора о регистрацији домена. 6

На иницијативу госпође Мирјане Тасић, почетком 2005. формирана је ad hoc радна група са циљем да изради коначну верзију оснивачких докумената организације која би требало да преузме управљање регистром .YU домена. Групу су чинили, поред тренутних администратора .YU регистра, представници домаћих интернет провајдера, Телекома Србија, Министарства науке и заштите животне средине, невладиних организација итд. Ова група израдила је нацрт Статута Регистра националног интернет домена Србије (РНИДС). Јавна расправа о нацрту Статута РНИДС-а била је на Форуму Elitesecurity и трајала је од 20. марта до 3. априла 2006. 7

Тих година је, у оквиру свих радних група и шире интернет заједнице, постигнута сагласност да је потребно да се обезбеди најмање следеће:

  • Оснивање недобитне организације, која ће деловати у заједничком интересу (РНИДС ће се издржавати од наплаћивања за упис назива домена у централни регистар)
  • Заступљеност свих релевантних интереса у процесу оснивања и усвајања политике организације
  • Регистрацију домена по registry-registrar моделу (РНИДС ће одржавати централни регистар домена, док ће овлашћени регистри уписивати називе домена у базу РНИДС-а по захтеву крајњих корисника)
  • Укидање постојећих ограничења у регистрацији домена (грађани и организације моћи ће да региструју неограничени број назива домена)
  • Успостављање фер правила за посредовање у решавању спорова око назива домена

Оснивање РНИДС-а

Радна група је крајем маја 2006. усагласила коначни текст предлога Статута РНИДС-а, а Покретачка скупштина нове организације одржана је 8. јула 2006. и на њој су учествовале 34 фирме и организације. Изабран је Управни одбор РНИДС-а који је радио на стварању организационих, техничких и финансијских услова за одговорно и поуздано одржавање Централног регистра .YU домена. Обављен је процес уговарања преноса надлежности између YU NIC-а, државе, ICANN-а и РНИДС-а.

Уговору о оснивању РНИДС-а је 18. децембра 2006. потписало 17 фирми и организација, које су на тај начин стекле статус члана-оснивача. РНИДС је 12. фебруара 2007. у Министарству културе регистрован као Фонд, чиме је и званично почео рад.

ICANN је, на основу изражене подршке Владе Србије и представника српске интернет заједнице, 11. септембра 2007. донео одлуку којом РНИДС-у поверава управљање постојећим .YU регистром и будућим регистром националних интернет домена Републике Србије, а .RS домен је постао видљив на Интернету 25. септембра 2007.

Током 2007. је са црногорским регистром закључен Споразум о транзицији назива домена и поддомена регистрованих испод .YU домена на .RS и .ME домене.

Почетак рада .RS домена

Званична регистрација .RS домена почела је 10. марта 2008. у 12.00 сати, истовремено преко 27 фирми које су биле овлашћене за послове регистрације .RS домена. Првог дана регистровано је 7000 домена.

У следећих шест месеци, до 10. септембра, власници старих .YU домена имали су право првенства да региструју истоимени домен са наставком .RS. Старих .YU домена било је око 40.000, од чега је око половина било активно. РНИДС је, да би се олакшала транзиција, основао Комисију за транзицију која је решавала регистрацију домена у транзицији за случајеве када регистрант .YU домена није више активно правно лице.

Од 15. септембра 2008. за све називе домена из .YU регистра који нису регистровани у .RS, укинута је резервација. Право првенства за пререгистрацију из .YU у .RS искоришћена је за 19.372 назива домена.

Управљање доменским простором .AC.RS препуштено је Конференцији универзитета, за све акредитоване високошколске установе - факултете и институте. Доменски простор .GOV.RS, намењен државним органима Републике Србије, препуштен је на управљање Управи за заједничке послове републичких органа.

На 37. Генералној скупштини CENTR-а (Удружење европских националних регистара интернет домена), 3. октобра 2008. РНИДС је добио пуноправно чланство.

Продужење регистрације .YU домена омогућено је од 3. новембра 2008. Сви .YU домени који нису продужени до 30. априла 2009. године, трајно су брисани из регистра 4. маја 2009. Првобитно је било предвиђено да се регистар .YU домена трајно угаси 30. септембра 2009. године, али је накнадном одлуком ICANN-а тај рок померен за 30. март 2010.

Почетак рада .СРБ домена

Почетком 2010. РНИДС је започео процедуру за увођење интернет домена највишег нивоа на српском језику и ћириличком писму (IDN ccTLD).

ICANN је 8. новембра 2010. саопштио да прихвата предлог РНИДС-а да ознака .СРБ буде ћирилички домен Србије и доделио ову ознаку нашој земљи за други национални домен на Интернету.

Ћирилички домен .СРБ је 3. маја 2011. постао видљив на Интернету, а 11. маја 2011. је пуштена у рад нова званична интернет презентација РНИДС-а и уједно постала и први домаћи сајт на новом националном ћириличком домену, на адреси рнидс.срб.

На седници Скупштине РНИДС-а 28. маја 2011. усвојени су акти који регулишу регистрацију .СРБ домена, а донет је и Статут којим је РНИДС постао Фондација, у складу са законом, а Скупштина преименована у Конференцију суоснивача.

Од 27. јануара 2012. корисници .RS домена имали су шест месеци право прече регистрације .СРБ домена по повлашћеној цени од 1 динара. Од 1. августа 2012. у 12.00 сати кренула је слободна регистрација .СРБ домена.

ПРЕУЗМИТЕ:

Презентација Мирјане Тасић "Прича о три домена" PPS (2,16 MB)

---

Фусноте:

  1. Данас Математички факултет и Хемијски факултет Универзитета у Београду
     
  2. Капацитет овог линка иницијално је био 4800 bit/s, да би касније био удвостручен на 9600 bit/s
     
  3. Први званични администратор .yu TLD било је Удружење YUNAC, регистровано на адресу Универзитета у Марибору
     
  4. Значајну подршку иницијалном успостављању регистра .yu домена дала је наша научна дијаспора - професори, истраживачи и докторанти на разним светским универзитетима, који су тада пристали да администрирају домене другог нивоа у оквиру .YU ccTLD
     
  5. Ургентне трошкове, попут кварова на рачунарској и мрежној опреми потребној за рад регистра, углавном су покривали београдски Електротехнички факултет и Факултет организационих наука
     
  6. Сачувани постови са Интернодиум листе налазе се на адреси: https://web.archive.org/web/20071020001535/http://www.internodium.org/node/1824
     
  7. www.elitesecurity.org/forum/230