Sprečavanje zloupotreba domena ‑ uslov za bezbedniji internet

Fišing poruke „provuku” se i kroz najsofisticiranije filtere postavljene ispred imejl servisa i ostatka interneta. Stižu putem SMS‑a, „zalutaju" u sanduče korisnika društvenih mreža. Maliciozne adrese i linkovi nalaze se iza primamljivih ponuda sa reklama koje, neretko, na digitalnim platformama budu objavljene i servirane korisnicima koji veruju da poznati brend nudi sniženje od celih 85%.

Zloupotreba naziva domena često je u korenu fišing kampanja i jedan od najočiglednijih primera toga šta zloupotreba domena jeste. Svesniji korisnik proveriće link i naziv domena i ustanoviće bez preduzimanja akcije da je reč o prevarnoj poruci. No, i tom osvešćenom korisniku pažnju odvlače neverovatne količine sadržaja. Nemali broj, usled urgentnog tona poruke ili poziva na autoritet, kliknuće na čudan link i kompromitovati svoje uređaje ili proslediti svoje podatke sajber kriminalcima.

S druge strane, brojni dobronamerni akteri nastoje da „pročiste" internet od ovakvih linkova i smanje rizik po korisnike. Između ostalih, taj posao obavljaju i registri domena. Krajem prošle godine Fondacija „Registar nacionalnog internet domena Srbije" (RNIDS) donela je Pravilnik o procedurama o postupanju u slučaju zloupotreba internet domena. Time je RNIDS‑u omogućeno da na brojne, prevashodno tehničke, pretnje odgovori brže i efikasnije.

ICANN, organizacija koja koordiniše globalni sistem adresa na internetu, prepoznaje pet osnovnih oblika zloupotrebe DNS‑a: malver, botneti, fišing, farming i spam. Evropski nacionalni registri domena itekako vode računa o bezbednosti domena kojima upravljaju, te svaki ima neku vrstu pravila čiji je cilj da spreči zloupotrebe. Holandski registar SIDN (.nl) može suspendovati domen u roku od sat vremena ako detektuje jasnu pretnju. Britanski Nominet ima Anti‑Abuse Policy koji mu daje ovlašćenje da ukine registraciju domenu korišćenom za ozbiljan kriminal, bez čekanja na sudsku odluku. Svaki ccTLD čuva svoju „tačku" jer ta tačka spaja korisnike sa internetom.

Bez obzira na to što su nacionalni .rs i .срб domeni u dobrom društvu, među evropskim ccTLD‑evima sa najnižim nivoom zloupotreba, izvesno je da broj napada, koji usled šire upotrebe veštačke inteligencije postaju sve sofisticiraniji, raste. Dosledno primenjivana pravila i prakse bili su primarni štit od zloupotreba, a Opšti uslovi registracije nacionalnih internet domena dugo su bili osnova tog sistema zaštite. Uz primenu Pravilnika odbrana od zloupotreba je ojačana, a i RNIDS‑u data mogućnost da odreaguje u slučaju urgentnih i nedvosmisleno opasnih situacija.

Broj registrovanih naspram broja zloupotrebljenih domena

Tokom 2025. godine prijavljeno je 465 slučajeva zloupotreba, od čega 211 neosnovanih prijava, i to na više od 160 hiljada registrovanih .rs domena. Svaki slučaj je uspešno rešen, u proseku za dva dana. Samo u prvoj polovini ove godine, uporedo sa primenom novog Pravilnika, broj prijava je iznosio 574. S druge strane, čak 480 ocenjeno je kao neosnovano. Iako je broj prijava u prvoj polovini 2026. premašio ukupan broj iz prethodne godine, to i dalje predstavlja manje od 1% u odnosu na ukupan broj registrovanih nacionalnih domena. Veći broj prijava, nezavisno od osnovanosti, može se tumačiti kao pozitivan signal jer ukazuje na veću opreznost korisnika, organizacija i šireg digitalnog ekosistema.

Važno je napomenuti da u statistiku ne ulaze samo prijave korisnika. RNIDS postupak povodom određenog naziva domena može pokrenuti i na osnovu rezultata sopstvenih analiza i nalaza alatki za detekciju pretnji.

Pristup zaštiti je proaktivan, ne samo reaktivan, jer je potreban stalan rad svih koji internet upotrebljavaju, u borbi protiv onih koji internet zloupotrebljavaju.

Šta menja Pravilnik za korisnike?

Zloupotrebu, kao i do sada, može prijaviti svako ‑ fizičko ili pravno lice koje primeti sumnjivu upotrebu nekog .rs ili .срб naziva domena, putem imejl adrese ili preko ovlašćenog registra. Uz prijavu je korisno priložiti snimak ekrana, link ka sumnjivom sadržaju ili drugu raspoloživu dokumentaciju.

Pravilnik ne donosi drastične promene u odnosu na dosadašnja postupanja, no omogućava da reakcija bude srazmerna riziku. Naziv domena na kom se nalazi fišing link (oko 80% zabeleženih slučajeva zloupotreba u .rs zoni u 2025. godini) ili malver (11% u 2025) može biti suspendovan odmah, bez čekanja. Naziv domena za koji postoji sumnja, ali ne predstavlja neposrednu opasnost, prolazi kroz pažljivo ispitivanje.

Brzina nije cilj sama po sebi, cilj je srazmerna reakcija i zaštita korisnika. Kada RNIDS utvrdi da postoji zloupotreba ili osnovana sumnja u istu, domen može biti privremeno suspendovan, što znači da se onemogućava njegovo dalje korišćenje do razrešenja sporne situacije. Registrant biva obavešten o suspenziji putem ovlašćenog registra, sa uputstvom o daljim koracima, a ključni među njima je potvrda identiteta: registrant je dužan da u roku od 15 dana dostavi overenu izjavu sa tačnim i ažurnim podacima, koju nakon toga ovlašćeni registar prosleđuje RNIDS‑u. Ukoliko registrant potvrdi identitet i ukloni maliciozni sadržaj sa domena, RNIDS može vratiti domen u aktivno stanje; ukoliko to ne učini, suspenzija ostaje na snazi do isteka perioda registracije.

Kontinuirani pokušaji zloupotrebe se ne tolerišu i mogu rezultirati trajnim onemogućavanjem registracije, a u težim slučajevima RNIDS može o situaciji obavestiti i nadležne organe.

Pravilnik definiše situacije i načine postupanja, a dostupan je na sledećem linku.

Važno je napomenuti da lanac borbe protiv zloupotrebe domena ima mnogo karika ‑ od međunarodnih organizacija koje donose pravila, nacionalnih i nadnacionalnih zakonodavaca i izvršnih organa, hosting provajdera i drugih, do različitih agencija, državnih i privatnih tela poput CERT‑ova. Sama primena Pravilnika i povećanje bezbednosti za korisnike interneta nisu uslovljeni samo postupanjem RNIDS‑a, već saradnjom, kako sa mrežom ovlašćenih registara i nadležnim institucijama, tako i sa krajnjim korisnicima.