You are here

Saradnjom protiv prodaje falsifikata putem Interneta

13. 12. 2013.

Krivotvorena roba

U Privrednoj komori Srbije (PKS) je 12. decembra, u saradnji sa Međunarodnom organizacijom za zaštitu žigova (INTA), održan okrugli sto na temu "Problemi krivotvorene robe putem Interneta u Srbiji". Internet je odlično sredstvo za prodaju i kupovinu, ali se mogućnosti prodaje krivotvorene robe preko Interneta svakodnevno usložnjavaju. Svetska iskustva govore da se trendovi u trovini putem Interneta brzo menjaju, a lokalna zakonodavstva teško prate tempo tih promena.

Jelena Jovanović, sekretar Udruženja za informatičku delatnost PKS, istakla je da je ovaj problem trenutno regulisan u više od deset domaćih zakona, a neophodno je i da se naša regulativa uskladi sa međunarodnom. Regulativu je potrebno sistematizovati, kako bi je razmotrilo Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine i telekomunikacija u procesu javne rasprave o novom Zakonu o elektronskom poslovanju.

Predstavnik INTA, Milan Milojević, ukazao je da sve može da bude krivotvoreno - od cipela do elektronskih uređaja i lekova, a vrednost međunarodne trgovine krivotvorenom robom u 2011. dostigla je 380 milijardi dolara. Kako je naveo, Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je 10 odsto svih prodatih lekova krivotvoreno, a ta cifra u Aziji i Africi dostiže i 60 odsto. Milojević je objasnio da se promet krivotvorenom robom odvija preko internet strana koje stvaraju zabludu da se radi o zvaničnim sajtovima i onlajn prodavnicama, kao i putem posredničkih internet platformi i korisničkih naloga na društvenim mrežama. Domaće platforme za internet prodaju uglavnom imaju definisane uslove korišćenja, sarađuju sa vlasnicima prava i policijom, a praktikuju i skidanje oglasa koji prodaju krivotvorenu robu i zabranu njihovog daljeg oglašavanja. Milojević smatra da je potrebno oformiti koordinatorno telo koje bi uključivalo MUP, Upravu carina, vlasnike prava industrijske svojine, RNIDS i internet prodajne platforme.

Izvršna direktorka kompanije "Limundo" Olga Maksimović kazala je da je na njihovoj posredničkoj platformi prodato više od 1,4 miliona predmeta, a od početka godine prijavljeno je oko 15.000 problematičnih predmeta, što je 0,45 odsto svih predmeta koji postoje na ovim platformama. Oko 1.330 predmeta (devet odsto) su prijavili članovi, 895 zastupnici robnih marki, a ostatak je detektovala sama kompanija. Statistike ukazuju da u Srbiji najviše krivotvorene robe koja se porodaje preko Interneta dolazi iz gradova u blizini granice, a broj ljudi koji su kupili robu preko Interneta u Srbiji ove godine povećao za 6,9 odsto u odnosu na prethodnu i da sada iznosi 900.000. Policijske službe koje bi se bavile kriminalom u ovoj oblasti nisu se povećale, rekla je Maksimović i podsetila da ni sudstvo ne uzima ovaj vid kriminala ozbiljno, o čemu svedoči podatak da ni jedna presuda do sada nije doneta. Istakla je i da treba ojačati državne kapacitete, napraviti potrebne izmene u zakonu o poštanskim uslugama, kao i u zakonu o zaštiti podataka o ličnosti.

Mirta Hurtada, predstavnica firme "Novartis", ukazala je da čak i kad zakoni i pravila postoje, malo je onih koji znaju da ih koriste. Nema međunarodnih pravila ni prekogranične jurisdikcije u ovoj oblasti,  što problem čini još složenijim u uslovima kada je transfer sadržaja s jednog sajta na drugi moguć u veoma kratkom vremenu.  Da bi se problem prodaje falsifikata preko Interneta ublažio, potrebna je saradnja među privrednim subjektima, svest javnosti i učenje na iskustvima najboljih primera zaštite kojima raspolaže INTA.

Ispred RNIDS-a je na okruglom stolu učestvovao Dejan Đukić, izvršni direktor za opšte i pravne poslove. RNIDS je, kao organizacija koja upravlja .rs i .срб domenima, Opštim uslovima o registraciji naziva nacionalnih internet domena odredila na koji način može da prestane registracija naziva domena u slučaju njihove zloupotrebe. Sporovi u takvim slučajevima se, osim pred sudovima, rešavaju i pred Komisijom za rešavanje sporova povodom registracije nacionalnih internet domena, koja radi pri PKS. Da bi bila doneta odluka o prestanku ili prenosu registracije spornog naziva domena sa registranta na tužioca, potrebno je da su zbirno ispunjeni sledeći uslovi: da je naziv nacionalnog domena istovetan ili zbunjujuće sličan zaštićenom žigu tužioca, da tuženi registrant nema pravo ili legitiman interes da koristi sporni naziv domena i da je tuženi registrant naziv domena koristio protivno načelima savesnosti, poštenja i dobrih poslovnih običaja. Đukić je istakao i da se na globalnom nivou dešavaju velike promene od uticaja na zaštitu prava intelektualne svojine, jer nas uskoro očekuje početak rada velikog broja novih generičkih internet domena najvišeg nivoa, namenjenih dobrim delom i robnim markama. Poučena prethodnim iskustvom, Internet korporacija za dodeljene nazive i brojeve (ICANN) je rešila da predupredi masovno kršenje prava intelektualne svojine kroz program "Trademark Clearinghouse", kojim se formira baza podataka registrovanih žigova.

VIŠE INFORMACIJA:
Privredna komora Srbije, www.pks.rs
INTA, www.inta.org
ICANN, www.icann.org